Očekivanja

Očekivanja su neizbežan deo svakodnevice i života. Svakodnevno očekujemo nešto od života, posla, dece, porodice, drugih ljudi, ali i od nas samih.

Sigurno smo se svi bar jednom našli u situaciji da pomislimo kako je, šta god da uradimo, pogrešno i da ne možemo da udovoljimo drugima. Razočaramo se kada se naša očekivanja ne ostvare ili dolazimo u konflikt sa drugima kada ne ispunimo njihova očekivanja. Neretko se dešava da naše ponašanje, naše odluke, pa čak i naš način života ne odgovaraju očekivanjima nama dragih ljudi, zbog čega se oni mogu osećati povređeno ili uvređeno.

Očekivanja su rezultat našeg načina razmišljanja, naših uverenja i iskustava. Naša očekivanja za nas predstavljaju istinu i realnost. Nešto očekujemo jer smatramo da upravo tako treba da bude i da je to jedino ispravno ili normalno. Zato ponekad ne možemo da razumemo druge ljude, a isto tako nailazimo na njihovo nerazumevanje kada je reč o našim postupcima i odlukama.

Često imamo osećaj da je, šta god da uradimo, pogrešno. Svakodnevno trošimo mnogo energije pokušavajući da ispunimo očekivanja drugih ljudi, što nas već tokom dana dovodi do umora. Na kraju dana ostajemo iscrpljeni, a neretko i nezadovoljni životom koji živimo.

U većini slučajeva ne usuđujemo se da nešto promenimo ili da jednostavno kažemo „ne“, kako ne bismo razočarali druge i kako bismo ispunili njihova očekivanja. Međutim, koliko puta smo se zapitali šta mi zapravo želimo od sebe i koja su naša očekivanja od nas samih? Koliko vremena posvećujemo njihovom ostvarivanju? Šta će se dogoditi ako se neka očekivanja ne ispune i za koga je to zaista dobro, a za koga loše?

Kada nam postane prioritet da neprestano ispunjavamo očekivanja drugih ljudi kako se ne bi naljutili na nas ili kako bismo bili dovoljno dobri u njihovim očima, često zapostavljamo sebe. Tada živimo život koji zapravo ne želimo ili koji nas ne čini srećnima. Konstantno ispunjavanje očekivanja drugih znači živeti prema njihovim uverenjima i vrednostima, umesto prema sopstvenim.

U toj trci lako zaboravimo šta je nama zaista važno i vredno. Možda su se neki od vas nekada našli u situaciji da su želeli nešto da urade, ali ipak nisu, jer su se plašili šta će drugi reći. Pitali su se da li će time ispuniti očekivanja drugih ili ne. Plašili su se da se ne obrukaju, ne osramote ili da drugi o njima ne stvore određenu sliku.

Ali da li se ikada zapitamo šta mi mislimo o sebi? Šta je nama važno? Čije mišljenje ima veću težinu – naše ili tuđe? Da li je važnije biti dobar sebi ili stalno pokušavati da budemo dovoljno dobri drugima?

Možda je pravo pitanje: koliko smo spremni da živimo u skladu sa sobom, a ne u skladu sa očekivanjima drugih? Jer tek kada pronađemo ravnotežu između sopstvenih potreba i očekivanja okoline, možemo živeti autentičnije, slobodnije i zadovoljnije.